Motivaciju za pisanje ovog teksta pronalazimo u želji da što manje slušamo priče koje počinju pitanjem – Je l’ znaš šta se desilo u toj i toj kompaniji? Nakon pitanja, dolazi i pojašnjenje “Ljudi su dobili otkaz preko noći” ili “Vlasnik i menadžeri u kompaniji se ponašaju užasno prema zaposlenima…”. Želimo da pričamo o tome gde je ljudskost na prvom mestu u tech svetu, u kom svakodnevno pričamo o mentalnom zdravlju i empatiji. Ovo je samo prvi u nizu tekstova na ovu temu.
O autorima:
Jovana je konsultant za komunikacije i radi u techu više od 10 godina.
Nemanja je u zajednici punu deceniju, jedan je od pionira IT organizacija u regionu.
Dakle, sve je više priča oko nas da IT pati od sindroma “gazde”.
Za potrebe ovog članka, sindromom “gazde” nazivamo ponašanje u kom je vlasnik ili direktor firme “bogom dan” i čije se odluke ne dovode u pitanje. On ima dozvolu da se prema svima ponaša kako god on želi i nema straha od bilo kakve kazne ili posledice. U takvim kompanijama HR je obično produžena ruka Boga-gazde i nema ni govora o etičkom i profesionalnom ponašanju prema koleginicama i kolegama.
Pa da krenemo sa oslikavanjem portreta “gazde”.
1️⃣ Vlasnici uglavnom imaju problem da se “spuste” na nivo svojih kolega i razgovaraju o ovozemaljskim stvarima. Oni su vizionari i njihove ideje mogu biti samo velike.
Potpuno je ok nemati odgovore na sva pitanja. Ne moramo svi maštati o milionima. Ideje ne moraju da budu nedostižne. Ciljevi ne moraju da budu merljivi. Sve je ok.
Više je nego ok “spustiti” se među zaposlene, popiti kafu, napiti se nekad, neće to pokvariti imidž “velikog vlasnika”. Čak suprotno, uticaće više pozitivno nego negativno na sve zaposlene, ako svi osete da ste deo naroda a ne nedodirljivi šef koji sedi u svojoj velikoj staklenoj kancelariji.
2️⃣ Vlasnici donose odluke isključivo sami, bez konsultacije sa bilo kime. U bilo koje vreme.
To što je neko vlasnik ili na C-level poziciji, ne podrazumeva da zna sve najbolje i da sve velike odluke mora da donosi sam. Ljudi koji rade u kompaniji su sa razlogom zaposleni tu, da daju svoj glas i svoje mišljenje, ne samo da izvršavaju zadatke i ciljeve koje im neko drugi postavi.
3️⃣ Vlasnici misle da je mobing izmišljotina.
Velika i teška tema, na koju će 99% vlasnika reći da se ne dešava u njihovim kompanijama.
Ono što je najveći problem je što ne znamo šta sve spada u mobing. Ova tema bi mogla biti jedan zaseban tekst. Do tada, ovo su samo neki od oblika mobinga koji postoje u kompanijama: psihološko zlostavljanje, verbalno zlostavljanje, društveno izolovanje; diskriminacija, elektronsko uznemiravanje (cyberbullying); oduzimanje zasluga…
4️⃣ Za vlasnike, ljudi su alat. Zaposleni je tu da radi za platu i za gazdu.
Mi bismo voleli da ovo u techu nije istina, ali je sve više priča koje opisuju sličan scenario.
Činjenica je da članovi tima nose najveći deo posla, ne vlasnici. Ljudi su ključ uspeha svakog biznisa. Tretirajmo ih tako, a ne kao brojke. Ljudi nisu resurs. Ljudi su pre svega to, ljudska bića sa svim svojim vrlinama, manama, emocijama, ne možemo da se ophodimo prema njima kao da jednostavno menjamo funkcije u excelu.
5️⃣ Vlasnik može da otpusti bilo koga, kada i kako god on hoće. Za njega ne važi zakon o radu.
Temu otkaza ćemo obraditi u nekoliko narednih tekstova, ali i u jednoj od narednih epizoda Kolegijum Podkasta. Dodatno, temu radnog prava zaposlenog radimo u paraleli sa advokatima kako bismo vam dali i ekspertski uvid.
Do tada sledi lista stvari koju nikako ne smete raditi kada nekome dajete otkaz:
- Apsolutno, ni po koju cenu, zaposlenom ne poturate da potpiše aneks koji ukida sva moguća njegova prava, a da on to ni ne zna.
- Nikada nemojte davati otkaz, a da nikakav feedback niste dali pre toga, nemojte čekati da se nagomila nezadovoljstvo i samo jedan dan dođete i otpustite sve.
- Nikakvo zastrašivanje ne dolazi u obzir, koliko god da je zaposleni za nešto u krivu.
- Ne ukidate prava pristupa internim sistemima ili ne daj bože zgradi i kancelariji, a da zaposleni pre toga nije obavešten da će se to desiti.
- Ne postoji niti jedan razlog zbog kojeg zaposlenom daješ otkaz putem mejla, budi čovek i gledaj osobu u oči kada to radiš.
- Nemoj prebacivati “prljav” posao HR-u ili nekom drugom članu tima i time njega gurati pod voz da to uradi, ako si odlučio da praviš rezove, onda to radiš sam.
6️⃣ Za vlasnika transparentnost znači da on kaže šta god hoće, kome god želi, kad god želi, bez ikakvih posledica.
Mora da boli! Transparentnost boli. I te kako postoje posledice za izgovorene reči. Reč vlasnika ima dodatnu moć i težinu.
Vlasnici ne mogu da kažu šta hoće, kad god to hoće, i kome god hoće. To što je neko vlasnik, ne daje mu za pravo da može da se ponaša kako želi prema zaposlenima.
Šta onda znači transparentnost?
- Jasna komunikacija ciljeva.
- Ako se dešava nešto loše ili se sprema loše, onda je potrebno transparentno pričati o tome.
- Nikako se ne sakrivati iza titula koje nosimo.
- Iskrenost prema članovima tima.
- Biti šmeker i u teškim situacijama.
Da li kada odete nazad iz firme kao vlasnici svojoj kući sakrivate informacije od svojih bližnjih? Ne pričate kada je teško? Pravite se da je sve ok iako nije? Naravno da ne, pa onda isto tako treba raditi i kada smo na poslu, na kojoj god poziciji.
7️⃣ Vlasnik se uvek pita, on mora sve da odobri, od kupovine toalet papira, do opremanja kancelarije i ko će na koji trening da ide.
Da li mora tako? Apsolutno da ne. Napravite sistem odlučivanja i koje odluke su na vama da baš vi morate doneti tu odluku, a ostale odluke donose tim lideri, ili drugi članovi tima.
Ako ste vlasnik, ne znači da morate sve da odobrite, ako je tako, onda ste vi usko grlo i svi će čekati na vas kako biste doneli neku odluku. To je dugoročno pogubno za vaš biznis.
8️⃣ Vlasnik uvek, nepogrešivo sve zna najbolje, ili je uvek u pravu, drugačije mišljenje se ne ceni.
Naprotiv, vlasnik bi trebalo u većini slučajeva da sasluša/usvoji druga mišljenja. U dobrom delu možda će čak imati i pogrešno mišljenje nego što ima većina. I to je ok. Biti vlasnik ne znači biti uvek u pravu, već znati kada da se preseče i donese odluka, kakva god ona bila.
Svaki zaposleni mora da ima slobodu da otvoreno i iskreno priča sa vlasnikom i da se njegov glas čuje i usvoji u većini slučajeva. Ako nije tako, onda vlasnik pravi vojsku robota koju eksploatiše, onda to nije biznis, već – igramo se biznisa.
9️⃣ Nije retkost da vlasnici smatraju da ako manje komuniciraju, pogotovo u kriznim vremenima, da je to bolje za kompaniju.
Manjak komunikacije nikada nije dobar jer tako ostavljate prostora za nagađanja! Od krucijalne je važnosti komunicirati što više, što jasnije, što artikulisanije. Komunikacija je posebno važna kada su krizne situacije u pitanju.
U trenutku krize u kompaniji, nikako nemoj skirvati da se nešto loše dešava ili priprema! Šta god da se dešava, nikako se nemoj ponašati kao da je sve u najboljem redu, ponajviše nemojte pričati da poslujete super, ako su brojke negativne.
Najveća greška koju lider ili vlasnik može uraditi je da ne komunicira šta se realno dešava u kompaniji.
🔟 Kao osnovni način rešavanja konflikta, vlasnik sme da koristi zastrašivanje, ponižavanje i omalovažavanje.
Ne postoji objašnjenje za ovu stavku. Ovako nešto prosto nikada ne radite. Ni po koju cenu. Ni zbog jednog razloga. Ni u jednoj situaciji. Nikada. Ali baš nikada.
Zaključak
Nadam se da se niko nije prepoznao u stavkama iznad!
Ako pak jeste, dobro je, još uvek ima nade. Prvi korak je da shvatite da to što radite nije dobro, nije ljudski i nikako ne sme da se dešava u vašim kompanijama.
Drugi korak je – krenite da radite na tome da to ispravite.
Credits
Tekst: Jovana Tomić i Nemanja Čedomirović
Lektura: Jovana Tomić, Svetlana Vuković, Katarina Ercegović, Goran Jankuloski
Inspiracija: Tekstovi koje je Nemanja napisao pre nekoliko godina:
Napomena I: Svaka sličnost sa stvarnim događajima i osobama je slučajna.
Napomena II: Svi smo mi pomalo “gazde”, samo je bitno da količina pobrojanih stavki iznad bude svedena na minimum.