Prvi put boli, posle se navikneš

Ili bar tako kažu. Za neke stvari sam se navikao – bilo je teško prvih nekoliko puta, ali svaki naredni bude lakše, stres je manji, pritisak je sve slabiji.

Tako je bilo:

• Kada sam prvi put morao da prezentujem pred velikom grupom ljudi
• Kada sam imao prve razgovore za posao
• Kada sam davao prvi otkaz
• Kada sam morao da otpustim članove tima
• Kada sam prvi put nešto prodavao
• Kada sam imao teške eskalacije u gorućim trenucima firme

Sve ove, ali i mnoge druge situacije kroz koje prolazimo imaju „rok trajanja“, odnosno, pre ili kasnije se svi naviknemo na određeni nivo težine i onda nam to postane normala.

Šta je vas najskorije zabolelo? Zbog čega ste morali da sednete i razmislite gde ste pogrešili, šta ste mogli drugačije da uradite?

Šta je mene zabolelo?

Growit je tokom svojih pet godina poslovanja prolazio i prolaziće kroz mnoge promene i menjanje različitih oblika šta radimo, kako radimo, sa kim radimo.

Growit kao takav ima dosta pridruženih stvari koje radi, ko-firmi i ko-brendova koji su pod kapom Growita.

Ne mogu (još uvek) da pričam iz ugla roditelja, ali negde kontam da svaki roditelj ima svoje omiljeno dete, pa je tako od svih stvari koje Growit radi meni nekako najbliži srcu Growit Agile.

Ne samo da smo se profilisali kao THE Agile implementatori, već smo napravili jedinstveno okruženje, koje mislim da i dalje ima jako malo firmi u našoj industriji.

O tome sam pisao kroz ovaj Newsletter, ali i pričao sa Goranom na tu temu.

I sada, kada imate nešto što je jako blizu srcu, kada se neke stvari dešavaju prvi put, onda bole. Mene je pre manje od mesec dana zaboleo odlazak člana tima.

Sad možda to nije tako „velika vest“ – ok ljudi stalno idu, dolaze, ali kada je nešto prvi put, pogotovo kada je to nešto u šta se mnogo investirate i emotivno i energetski, onda boli.

Tako je Jovana Daljević pre par nedelja krenula u svoju novu avanturu u agenciji Friday, nakon skoro tri godine kod nas.

To me je navelo da se zapitam gde smo pogrešili, šta je to što nismo videli i šta smo mogli da uradimo drugačije, kako bi član tima i dalje bio tu.

Nakon retrospekcije smo došli do suštine i skapirali da je zapravo glavni razlog to što mi nemamo Design Sprint kao primarnu uslugu, koju Friday Finally ima kao svoju core kompetencu.

To je bio jedan od glavnih motivatora što je Jovana krenula dalje. I da, to boli. Ona je prvi član tima koji odlazi iz Growit Agile zajednice.

Na kraju dana to je život, dešavaju se razne stvari, a ono što mi kao lideri treba da uradimo je da sagledamo gde smo mogli drugačije i da li smo mogli drugačije.

Možda i nismo, ali makar da pokušamo, i to se računa.

Growit ljudi

Jovanin odlazak me je naveo da se prisetim ko su Growit ljudi i ko to sve čini ovu našu agilnu zajednicu jedinstvenom.

Kako je ovo „malo drugačiji newsletter“, a često viđam na Linkedinu „kudos“ kartice preko kojih se pojedini zaposleni pohvale javno, ja ću pokušati ovde.

Evo par rečenica o njima (iz mog ugla), kako biste ih bliže upoznali u slučaju da se sutra nađete zajedno na projektu.

Idemo hronološki, kako se ko pridružio ekipi.

Tanja Vukmirovic – Maltene od samog starta firme, pre 5 godina, Tanja je sa nama. Priključila se Aco Gagić i meni još dok smo radili konferencije.

Od tada do danas promenili smo nekoliko vizuelnih identiteta, crtali nebrojeno mnogo prezentacija, ikonica, vizuala.

Tanja je zajedno sa nama prolazila kroz sve iteracije, a prolazi i dan danas. Majka prelepe devojčice i dečaka, neko ko u slobodno vreme sa suprugom proizvodi sjajna peciva, a u radno vreme kreira vizuale koje viđate na našim društvenim mrežama.

Djurdja Arsic – Maj 2019, trenutak kada je agilna priča tek u začetku, gde je sve nesigurno, gde znamo da imamo za plate do kraja avgusta i to je to. Ona uskače u voz koji nastavlja punom parom do danas. I dalje mi nije jasno zašto je imala toliko poverenja da će sve ovo uspeti, ali uspelo je.

Đurđa danas vodi Coca-Cola agilizaciju na globalnom nivou za nekoliko tržišta, a zadužena je i za Growit operacije.

Đu je jedna od onih osoba koja kada ima zadatak ispred sebe, nije potrebno podsećanje, nisu potrebna objašnjenja, prosto znate da će to biti završeno i možete mirno da spavate. To nema cenu. Jedina mana joj je što dolazi sa Dorćola, ali dobro, šta je tu je.

Milica Stankić – Milicu u novembru 2019. vrbujem da pređe iz velike korporacije u malu, ali odabranu ekipu.

Jedan pravi primer kako neko posvećenim radom i fokusom, uz dobre mentore i dobro okruženje može da napreduje neverovatnom brzinom.

Milica se mačuje uglavnom sa bankama na njihovom putu agilizacije. Ovih dana je često na relaciji Rumunija-Srbija kako bi radila sa rumunskim timovima u Raiffeisen Bank International AG. Pored agilnog, pravi jako interesantne narukvice.

Andrija Zvicer – dok ovo pišem, osvešćujem da Growit Agile okuplja jedinstvenu ekipu ludaka, ali valjda je moralo tako da se desi.

Jedan od većih je svakako Andrija. Dolazi iz ultra velike korporacije početkom 2020.

Osoba koja se toliko nesebično daje, vrlo često na svoju štetu, a sve zarad višeg cilja. Ume da bude pain in the ass i da ne pušta kao pit bul ako vidi da nešto može bolje, drugačije, što na strani klijenta, što interno, ali neko i to mora da radi.

Kuda se kreće Agile Delivery i na kom nivou kvaliteta, Andrija je osoba koja to usmerava kod nas. Ima jedinstveno prezime, ali to je manja zamerka, mnogo veća je što će pre odabrati princes krofne nego dobro parče mesa za ručak.

Jovana Daljević – Oprezni avanturista, kako samu sebe voli da proziva. Radila je skoro tri godine kao Scrum Master i sarađivala ponajviše sa farmaceutima i sa kokakoličarima.

Kroz svoje dizajn sprint skilove pomagala je timovima da dostignu svoj naredni level agilizacije.

Ona upada u onu grupu „loša frizura“ Growit devojaka, ali za nju opravdano rekao bih. Jako voli da trči, pa kada istrči maratone, frizura nije toliko ni bitna. Voli dobru kafu ali ima najveću manu od svih – nikada se nije napila.

Jovana Erić – Imam dvoje omiljene dece u Growit-u. Jedno od njih je Jovana.

Mali zvrk, empata, neko kome je ovo prvi posao nakon fakulteta. Sa nama je tri godine i kao da je radila u x firmi pre ovoga, a ne do skora sedela u amfiteatru i polagala ispite.

Osoba koja će prva dizati zastavice kada nešto „ne miriše na dobro“, pogotovo interno. Ima talenat da otkrije šta će se sledeće desiti i vidi tri koraka unapred. U svađi je najviše sa frizurom koju nikako da reši, ali dobro tek je tri godine tu, biće prilike. Jovana vodi Account tim i zadužena je za HR deo firme.

Aleksandar Markuš – ne samo da imamo ludake, nego većina nas ima i zanimljiva prezimena, da ne kažem živopisna.

Markuš, ajde što agilizuje timove u bankama poput OTP i Raiff, osiguranjima poput Generali, on povremeno skokne do Ciriha da popriča sa Barry Callebaut Group. Ni duvandžije mu nisu strane, pa se tako mačuje sa BAT, ali ljudi moji, što on zna treš domaće pesme, to ne zna niko.

On je jedan od onih koji ustaju noću da gledaju NBA i NFL tekme, ali je i brat, ne samo zato što je rođen dan pre mene, nego zato što ima bratski pristup poslu i životu, gde je tanka linija šta je poslovno a šta privatno – sve je to isto, samo je pitanje kako gledamo na stvari i koliko ih lično doživljavamo.

Deniz Hoti – Isto kao i Markuš, em je tri godine tu, em se izdvaja po „normalnom“ prezimenu, Deni(z) je i ime naštelovao da bude drugačije od ostalih.

Pored toga što su i ime i prezime drugačiji, on je i poslovno takav. On je neko ko će pre svih nas pričati o slonu u sobi i među prvima adresirati teške teme. To nisu uvek laki razgovori, ali su neophodni.

Deni stiže direktno sa užarenog asfalta Pančeva, neko ko se pre tri godine potpuno posvetio agilnim vodama i danas se zajedno sa Markušem mačuje sa duvandžijama i osiguranjima, ali flertuje i sa farmacijom kroz rad sa Roche-om.

Milica Obradović – Em je Mila, pa je još i Dobrić, pa još i Obradović. Sve to je tako i kada je upoznate i kada radite sa njom.

Osim kada ste klijent i krene da radi coaching sa vama, pa krene da postavlja teška pitanja, a sve to uz blaženi osmeh. Predivno je iskustvo gledati kako se farmaceuti u MSD, Roche i AstraZeneca preznojavaju kada rade sa Milom.

Mi kao Growit Agile smo uglavnom vrlo neformalni, što u ponašanju, što u oblačenju, a Mila nam tu malo kvari prosek. Često zna da se namunji u štiklama, ali isto kao i Jovana nije na ti sa frizurom, pa onda imamo balans.

Stefan Kujundžić – Šta god da napišem za Kuju siguran sam da neću uspeti dovoljno dobro da dočaram koliko je on jedinstven.

Način na koji razmišlja, koliko duboko retrospektuje stvari koje radi, koliko se trudi da izvuče poslednji atom snage da klijentima sa kojima radimo pruži vrednost koju možda nisu ni tražili.

Mislim da nisam video osobu koja je toliko duboko probala da prodre u dubinu života, kako bi sva ta učenja prenela na biznis i timove sa kojima radi.

Stefan vodi agilizaciju čitave Raiff grupe, pokriva osam različitih tržišta u Evropi. Sve to radi sa sela u centralnoj Srbiji, gde u slobodno vreme gradi komunu, koja će jednog dana gostiti sve zaljubljenike u permakulturu i malo drugačiji način života kakav većina, rekao bih, poznaje u gradu.

Tamara Pandža – Kako firme rastu, tako se javlja potreba za novim ljudima koji rade specifične poslove.

Tamara kod nas vodi finansije, a to je u ovom slučaju posebno teško, jer je sve interno transparentno, o čemu ste mogli da čujete u podcastu kod Goran Jankuloski.

Još teže je kada imate mene za osobu koja vodi firmu – osobu kojoj finansije i profit nisu na prvom mestu. U takvom okruženju Tamara ne samo da pliva, već unosi vedrinu i humor kakav, siguran sam, ne viđate često. Boem, humanista, finansijski ekspert.

Aleksandra Jović – Moje drugo omiljeno dete pored Jovane. Znate ono kada roditelji kažu: „Imam dvoje dece, ovo jedno je super, a za ovo drugo nismo sigurni na koju stranu će ode“. E pa tako, kada je Alex sredinom 2022. došla kod nas, nismo bili sigurni da li će ostati dugo.

Povučena, tiha, nenametljiva osoba, koja je došla na poziciju account managera. Godinu dana kasnije, Alex je tasmanijski đavo, u bukvalnom smislu te reči. 🙂

Neko ko je postao strah i trepet internom timu ako ne igramo po pravilima kako smo se dogovorili, ali isto tako neko bez koga pojedini timovi ne bi funkcionisali. Ima krš tapete na zidu odakle se stalno javlja na online pozivima, ali to joj ni malo ne smeta da zajedno sa Jovanom kida ACM sa klijentima.

Ovo su Growit ljudi, ekipa koja vedri i oblači agilno na Balkanu, ali i mnogo šire.

Od ponedeljlka smo jači za još dve nove koleginice (Una i Sofija), postoji i još nekoliko ljudi u „pozadini“, ali ekipa iznad je u prvim borbenim agilnim redovima – to je ekipa koja je spremna za sva teška pitanja koja klijenti imaju.

P.S. Hvala vam što čitate moj mesečni newsletter – nadam se da uživate makar deo onoga koliko ja dok ga pišem. Cilj mi je da pokažem da firme mogu da se vode drugačije, da postoji bolji, humaniji način.

P.P.S. Hej Friday Finally, srećan vam petak! Kod nas petak ume da bude napakovan, ali se mi radujemo ponedeljku, pa vas pozivam na kaficu. Btw, samo vas gledam 👀 – od vas zavisi da li se Jovana vraća nazad u Agilne vode. 🙂

Originalni tekst: https://www.linkedin.com/pulse/prvi-put-boli-posle-se-navikne%C5%A1-nemanja-%C4%8Dedomirovi%C4%87-/?trackingId=V5ujXIwtRr%2BJvtG0k7z2cA%3D%3D