Zašto NE dajem 2.100 evra godišnje!?

Već nekoliko puta nailazim na tekstove privatni vs državni fakulteti i skoro uvek je „pobeđivao“ privatni bar u očima ili prstima onog ko je pisao. Tako je bilo i jutros kada sam ustao. Na twitteru se ponovo vodila ista polemika, a sve zbog teksta „Zašto godišnje dajem 2100 evra?„ Malo mi je zasmetao pa sam morao da odgovorim takođe u blog formi (da ta mala novinarka vidi da i mi konja za trku imamo).

Ja na fakultetu plaćam oko 50% manje od sume koju vi plaćate (što nisam na budžetu? Pa postoji puno razloga ali o tome neki drugi put) i pokušaću da objasnim zbog čega nikad ne bih plaćao toliko koliko vi plaćate ili zbog čega nikad ne bih otišao na privatni fakultet.

Prvo što je koleginica navela u svom tekstu je to da imaju toplu vodu i WC papir. Pa draga koleginice mi na FON-u (Faklultet Organizacionih Nauka) imamo čak i tečni sapun 😉 a imao sam prilike da se upoznam sa većinom državnih i privatnih fakulteta pa vaša konstatacija baš i ne pije vodu.

Dalje svaki student (bez obzira na status školovanja) ima mejl adresu, lični hosting prostor, wi-fi pristup na celom fakultetu.

Sve informacije koje jednom studentu trebaju su na dohvat ruke, od pregleda prijavljenih, položenih, nepoloženih ispita. Prijava ispita (i budžetlije i samofinasirajući studenti prijavljuju elektronski). Pregled svih važnijih obaveštenja, ispitnih obaveza i još svašta nešto.

Dalje, što se tiče ažurnosti odgovaranja na mejlove koje šaljemo profesorima. I to je za svaku pohvalu. Kako je danas doba „pametnih“ telefona tako i naši profesori i asistenti koriste novotarije pa su u svakom trenutku povezani na Internet i kada treba odgovaraju i sa telefona. Meni se nikada nije desilo da na odgovor čekam duže od par sati.

Takođe na fejsbuku postoje neformalne grupe zatvorenog tipa, koje su otvorili studenti ali neki od članova su i sami profesori. Pa se neretko dešava da i tamo dobijemo odgovore na postavljena pitanja i nedoumice (tu bih pre svega pohvalio profesora Baltića)

Takođe svaki predmet na FONu ima svoj sopstveni sajt. Tako da se tamo nalaze sve relevantne informacije o predmetu, načinu polaganja, kontakti profesora i asistenata, materijali sa vežbi i predavnja. Koliko fakulteta u Srbiji može time da se pohvali?

Ovo su samo neke od pogodnosti koje kao student FONa možete imati.

Na slici ispod možete videti kao izgleda moj lični hosting nalog.

Slažem sa da nam školstvo baš i nije neko i da ima mnogo mesta za napredak, ali i pored toga ja nikada ne bih upisao privatni fakultet iz razloga što ako hoćete, tamo možete da se prošetate i da završite u roku. Zbog toga i zbog takvih ja nikada ne bih delio “školsku klupu” sa njima.

Naravno postoje izuzeci kao i u životu, tamo su i studenti koji su došli da uče, da se usavršavaju, napreduju, ali taj broj je dosta mali. I to ne pričam zato što mislim da je tako već zato što znam, video sam dosta toga. Imam par drugara koju su došli na FON, obnovili jednom prvu godinu, obnovili drugi put, onda otišli na SingiDingi i sada sve „kidaju u roku“, a imam i drugaricu iz srednje (nadam se da ovo neće pročitati :)) koja je jedva znala tablicu množenja, a sada je student MegaBleje i to sa zavidnim prosekom, sada će da završi i zapali u inostranstvo.

A ima jedna zanimljiva priča, jedan moj dobar drug je obnovio godinu na Singiju (da i to može) i otišao na šalteru studentske službe da pita koja je procedura kada neko obnovi godinu, radnica se našla u čudu ne znajući šta da mu odgovori pa rekla kolega dajte mi broj telefona pa ću vas nazvati moram da pitam pošto takav slučaj još nismo imali.

Takođe, u pomenutom tekstu se navodi da na raspolaganju studenti imaju računarsku salu. Na FONu imamo nekoliko računarskih sala, u hodnicima je nekoliko računara sa stalnim priključkom na Internet. Imamo kafić u sklopu fakulteta sa nekoliko računara koji su uvek spremni za korišćenje.

Ali prava snaga FONa po mom mišljenju leži u studentskim organizacijama. Ima ih puno, ali bih istakao samo neke koje su po mom mišljenju vredne pomena: FONIS, ESTIEM, SSFON, AIESEC, SportFON. Ono što nama fakultet pruža je da u bilo kom trenutku ja mogu da napišem molbu prodekanu fakulteta i mogu da dobijem bilo koju salu ili amfiteatar na korišćenje. Bilo koji računarski centar sa svom pratećom opremom. Neretko se dešava da sa fakulteta izađemo u 3h ujutru ili da dolazimo vikendom, po ceo dan tamo nešto radimo. Jer kao što vidite, imamo sjajne uslove za to.

A odgovor koji često čujem od drugara i kolega sa privatnih je, eh da toliko plaćam pa još i vekendom da dolazim na fakultet. To je pristup koji meni smeta i protiv kog se ja borim.

Na nekim blogovima se mogu pronaći tekstovi kako se na privatnim fakultetima više obraća pažnja na praksu a ne na teoriju. To je po mom mišljenju zabluda. Da bi se nešto praktično radilo mora se imati osnovno teorijsko znanje o nekoj oblasti. Ono u čemu je FON u prednosti u odnosu na ostale je što mi dobijamo znanje iz najrazličitijih oblasti bez obzira na smer. Tako ja danas iako sam na ISITu mogu da pričam o ekonomiji, menadžementu, osnovama organizacije, marketingu, pravnim osnovama i zakonskim regulativama, računovodstvu, statistici… Možda neću biti ekspert za sve te oblasti ali imaću osnovu i znaću gde da tražim odgovore ako mi nekada zatrebaju.

Svedoci smo da su studenti FONa stalno generalni pobednici mnogih kvizova znanja, studija slučaja, pa čak imamo i odlične rezultate u sportu. A gde su tu kolege sa privatnih? Što se tiče zaposlenja koliko sam mogao da primetim u tekstu koleginica je navela da fakultet obezbeđuje posete raznim firmama, kompanijama. To po mom mišljenju nema pravi efekat, a to sam naučio kroz studentsku organizaciju FONIS. Zašto? Zato što smatram da sami studenti treba da nauče kako da dobiju neku kompaniju, kada da komuniciraju sa njom, kako da se postave, na šta da obrate pažnju. A to što će im fakultet obezbediti da odu negde nema pravi efekat, može čak imati placebo efekat. Jer studenti će uvek čekati da neko završi nešto umesto njih neće sami krenuti i pokušati, pa makar i napravili grešku na kojoj se uči..

Tako da, koleginice, vidite kako mi sa državnih imamo iste, a možda čak bolje uslove za mnogo manje para, a neki i za dž.

Za kraj samo jedno pitanje, ako je toliko bajno, sjajno na privatnim, zbog čega onda dolazite na FON i „perete“ diplome na masteru?

p.s. ne bih voleo da ovo bude hvalospev o FONu, verujem da ima još dosta državnih fakulteta koji se mogu pohvaliti svim ovim stvarima. Pisao sam o FONu jer sam deo te zajednice. Ne bih se iznenadio ako uskoro osvane još neki tekst kolega sa drugih državnih fakulteta.

p.p.s daleko od toga da je sve idealno i da je sve super na FONu, mnogo toga treba i može da se promeni ali o tome nekom drugom prilikom

update 18.06.2012

Nakon mog teksta na netu se pojavilo još par na zadatu temu pa evo da navedem sve.

1) Odgovor sa FPNa http://dojkic.wordpress.com/2012/06/14/seksualna-tenzija-izmedu-studentkinja-fmk-i-fpn/

2) ETFovac http://nepoznati.wordpress.com/2012/06/13/zasto-godisnje-dajem-100-dinara-za-univerzitet-40-banci-za-proviziju/

3) Još jedan sa ETFa http://etfovac.com/blog/2012/06/otvoreno-pismo-masi-milutinovic/

4) FONnovac http://www.igormanjencic.com/2012/06/zasto-privatni-fakulteti-nikad-nece-biti-priznatiji-nego-sto-jesu/

5) RAF http://www.bozidarevic.com/2012/06/zasto-ne-dajem-2100-eura-godisnje/

6) 24sata http://www.24sata.rs/vesti/aktuelno/vest/upisuju-privatni-fakultet-i-jer-u-wc-ima-imaju-toalet-papir/43749.phtml

7) Puškice http://www.puskice.org/vest/14062012/studenti-se-izjasnili-fon-je-najbolji/

8) Dragan Varagić http://www.draganvaragic.com/weblog/index.php/4223/skolstvo-u-srbiji-privatni-drzavni-fakulteti-visoke-skole/

9) Marko Milošević http://milosevicmarko.blogspot.com/2012/06/zasto-dajemne-dajem-2100-evra-godisnje.html